Odgovor na čuveno "Ne bih ja spajao privatno i službeno" osobe koja nam uglavnom nešto duguje. Veoma efektno uz pokušaj sprovođenja navedene radnje.
Petrović: Gde si, Prdomire, kućo stara!
Rajković: Dobar dan, gospodine Petroviću. Ako već hoćete da me oslovljavate ličnim imenom, ono je "Radomir", ali naš kompanijski protokol nalaže da to bude po prezimenu.
Petrović: Daj, ne seri, zajedno smo ovce čuvali, a zajedno su nam i roditelji ovce čuvali.
Rajković: Gospodine Petroviću, Vi ste ovde ušli u našu kompaniju preko reda i molim Vas da to cenite. Nekoliko veoma važnih poslovnih klijenata čeka ispred ulaza.
Petrović: A je li, frajeru, kaćeš mi vratiš mojih 2000 jevreja što sam ti dao za osnivanje ove firme? Deca mi danima jedu buđav lebac i bajat krompir, dok ti čavrljaš s klijentima!
Rajković: Molim Vas, ja ne bih spajao privatno i službeno...
Petrović: A kad te ja ubijem, hoćeš ti biti mrtav i privatno, ili samo službeno!?
Rajković: ...
Petrović: OĆU PARE ODMAH!
Rajković: Pero, raspadam se, mušterije će mi pustiti menic... :agrhkljklj: (zvuk davljenja)
Petrović: Dakle!? (pušta mu vrat)
Rajković: Treća fioka. Uzmi odatle dve cigle!
Petrović (uzima pare): Hvala, gospodine Rajkoviću, izuzetna je čast poslovati sa Vama!
