Odgovor na čuveno "Ne bih ja spajao privatno i službeno" osobe koja nam uglavnom nešto duguje. Veoma efektno uz pokušaj sprovođenja navedene radnje.
Petrović: Gde si, Prdomire, kućo stara!
Rajković: Dobar dan, gospodine Petroviću. Ako već hoćete da me oslovljavate ličnim imenom, ono je "Radomir", ali naš kompanijski protokol nalaže da to bude po prezimenu.
Petrović: Daj, ne seri, zajedno smo ovce čuvali, a zajedno su nam i roditelji ovce čuvali.
Rajković: Gospodine Petroviću, Vi ste ovde ušli u našu kompaniju preko reda i molim Vas da to cenite. Nekoliko veoma važnih poslovnih klijenata čeka ispred ulaza.
Petrović: A je li, frajeru, kaćeš mi vratiš mojih 2000 jevreja što sam ti dao za osnivanje ove firme? Deca mi danima jedu buđav lebac i bajat krompir, dok ti čavrljaš s klijentima!
Rajković: Molim Vas, ja ne bih spajao privatno i službeno...
Petrović: A kad te ja ubijem, hoćeš ti biti mrtav i privatno, ili samo službeno!?
Rajković: ...
Petrović: OĆU PARE ODMAH!
Rajković: Pero, raspadam se, mušterije će mi pustiti menic... :agrhkljklj: (zvuk davljenja)
Petrović: Dakle!? (pušta mu vrat)
Rajković: Treća fioka. Uzmi odatle dve cigle!
Petrović (uzima pare): Hvala, gospodine Rajkoviću, izuzetna je čast poslovati sa Vama!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.