Potcenjivačka težnja da se delimično prikrije strah od epiloga "a-šta-ako-ipak-uspe", ali se obično upotrebljava kada si skoro pa siguran da je nesposobnost druge strane za oktavu veća od njegovog umeća. U većini slučajeva, radi se o situacijama kada niko ne veruje da je nešto moguće i izvodljivo, osim osobe koja želi da to uradi. Međutim, ponekad ni on/a ne misli da su mu/joj planete naklonjene ali jednostavno želi da demantuje svakog na "usran" način, a to je zapravo jedini način da uspe.
Frazu iz naslova obično prati nekakav blag, potcenjivački i podjebavajući smešak.
- Više ne radim sklekove u serijama, već uključim štopericu i bijem tako desetak minuta.
- Šta pričaš?! Ne možeš ni pet da uradiš.
- Pet? Je l' hoćeš trista, sadodmasad?
- Pazi, ako ti uradiš trista sklekova, ja ću da pojedem mikrotalasnu pećnicu bez da je žvaćem!
- Važi! Krećem. Jeeedan... Dvaaa... Tri. Eo! Hoćeš neku salatu možda uz mikrotalasnu?
- Čoveče, uradio si jebena TRI komada, a ne trista?
- Tri ISTA, matori, tri ISTA....
- Pajsad kad pogodim u lajvu dvojku na meču Keflavik : Hafnarfjordur. Mala, uplati mi 500 kinti na Haf uživo.
- Dalilud Siti? Nadoknada drugog poluvremena, 0:0. Pa kad misliš da ga umuvaju?
- Imam neki osećaj. Ne brini.
- Ako mrtvi Hafnarfjordur da gol, ja ću da pojedem...GOOOOOOOOOOOOOOOOOL... KRISTIANSEEEEN. HAF LIC 0:1. OOO HAU KREJZI MEČ, MAJ GAŽ...
...pljeskavicu.
