Nekad osoba koja je bila u posedu tajne kako ni od čega vrednog stvoriti nešto vredno, a danas onaj ko je u stanju da od svega lepog, vrednog i dobrog napravi ništa.
Primeri su brojni, recimo alhemija u reformi prosvete, bolonjski principi. Pošaljemo našu lepu, pametnu i talentovanu decu u školu i kad završe vrate nam se debili, polupismeni, neupotrebljivi za struku, ali i za nauku.
U privredi prodamo za malo novca uspešnu državnu firmu i alhemičar privatnik uspe da je uništi za vrlo kratko vreme.
Alhemije ima i u domaćinstvima, donesete ženi sa pijace najlepše povrće i najlepše komade mesa, ona to smućka dok gleda "Trenutak istine", "Farmu" ili "Velikog brata" ili već kakav rialiti sa tog spiska i na kraju dobijete nešto što ne liči ni ukusom ni mirisom ni izgledom ama baš ninašta.
Ma najbolje je za jednog menadžera koji je kao kadar slan od jedne do druge uspešne firme, i polako za sobom ostavljao pustoš, i onda ga ljudi prozvali alhemičar.
Добра, добра. +
Нарочито због болоње.