Beskućnici sa blagim dodatkom vandalizma. Obično lokalni pijanci, koji piju ispred prodavnice, grebu se od mušerija istih, a njihov vandalizam se ogleda u zapljuvavanju trotoara gde sede, pišanju po žardinjerama, kenjaju po ulazima.
Alamani mogu imati i porodicu, ali je ona od njih digla ruke, pa kući samo dolaze da prespavaju i sa prvim petlovima odlaze po 'dozu'.
Osim teškog stida i blama, porodica u vezi njih retko ima drugih osećaja.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Moja baba je govorila, kada me ortaci pozovu telefonom:"Evo ih opet ovi tvoji alamani." (Mislim , možda i grešim, da koren te reči ima veze sa Nemcima tj. Alemanijom).
+
Ima veze sa Nemcima, naš narod je za vreme I Svetskog rata zbog zverstava tadašnje Austro-ugarske vojske alamanima nazivao divljake i vandale. Danas se taj izraz koristi retko, uglavnom za problematične osobe ili one osobe koje nam niseu 'potaman'.
Alamane smo smatrali višestruko premazanim tipovima, nadmoćnim u svakom pogledu-"pusti tog alamana, gde možeš s njim da izađeš na kraj"