Glavni lik među likovima bez manira. To što je seljačina, ne znači da je sa sela, uglavnom su to ljudi rođeni u gradu. Možete ga prepoznati najčešće po razgovorima visokog tonaliteta (čitaj: dernjanju poput galeba usred kastracije) i izbacivanju neidentifikovanih letećih objekata iz usta.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ovo za razvoj seljacizma si potpuno u pravu. Najveće seljoberske tv produkcije nastaju u gradu, jer autohtoni ljudi na selu nemaju vremena da stvaraju nešto što je odvratno. E sad, kod većine je problem komformizma, tako da prihvate ono što traži najmanje rezonovanja, čisto zbog lenjosti li prezauzetosti.
Ljudi na selu su zemljoradnici, a ovo je prava seljačina... To je sve suštinski - idiotluk.