"I tako ja matori jutros uzeo nove patike ali nisam hteo da ih obujem večeras,da ih ne sjebem"
"Pa koje si uzeo"
"Ma znaš one,nisu ni Adidas,ni Ribok,a nisu ni Asiks..."
"Najki?"
"Ma nisu ni te,možda se setim kasnije...Konobar-dve ljute ovde!"

Ekipa pije, dolazi druga ekipa totalno nepoznata i po prvi put tu sa nešto malo alkohola, kad su se već svi pomalo opustili, lik iz pridošle ekipe prilazi prvoj ekipi i pita da li imaju kakvu kintu da skupe zajedno za još, dogovore se svi tu, dakle sad su svi prst u bulju jedni sa drugima, pritom dolazi treća ekipa koja ima kinte za alkohol ali nedovoljno svi da se napiju pa upitaju prve dve ekipe može li se skupiti, ovi naravno sa radošću prihvataju predlog i na kraju 3 ekipe potpuno nepoznate završe zajedno, eto to vam je alkohol.

- I ja uđem u igraonu, ono nema kompova! 'Ladno nema!
- Ajde ne seri, budalo, ti si uvek pijan!
- Ma nije to, mora da se igraona seli negde.

Toliko jak,da ja i dalje lezim...

Glup si. Ružan. Pojma nemam šta si još - smušen, smotan. Dosadan k'o sam đavo. Ne snalaziš se sa riječima baš. Sporo razmišljaš. I gledaš njih iz svog mrkog ćoška: razgovaraju, smiju se, plešu, ljube se, grle, odlaze u mrak. Ti si i dalje u kutu, zaleđen, u sebi trčiš po rubovima svijesti. Goriš. Hoćeš da učiniš nešto, da napustiš sjenku, ali si tup, nijem, stran svima njima. Pokušavao si već ranije - nije išlo. "Točeno, malo." Ispijeno s nogu. "Izvini, je li slobodno mjesto?" Slobodno je, već si za šankom, već imaš rečenicu na kontu. "Još jedno." Stiglo. Euro i dvajes. Toliko trenutno košta karta za raj, ekonomska klasa. Previše dobro, jeftino, lako. Baš kako ti odgovara. "Živjeli!" Kuc, kuc. I to je to. Eto te. Par promila i više nisi skamenjena, ružna tvorevina iz prikrajka. Sada se zezaš, družiš, nazdravljaš. Otkrio si i djevojke oko tebe. Dodaješ mu malo na zajebanosti, gledao si filmove. Žestinu neku, muško piće, viski neki zajebanog imena. Trgni ga pa se zaputi jednoj, bilo kojoj, sad su ti sve dobre. One su previše dugo blizu tebe da bi odbijale bilo koga. Tvoja je, koja god. Ipak ništa, pretjerao si. Ispustio si žutu dušu na pločniku, murjaci su zaprijetili 'oratacima' da te vode kući da te ne bi oni lično vodili... Sjutra se budiš mamuran, srećan, zajeban, stekao si gomilu pajtaša, zamalo i da privedeš nešto, idući put ćeš... Oblačiš se brzo i krećeš da završavaš taj moleraj na zgradi i misliš da tvoj život konačno vrijedi više od života slatkovodnog, debelog, sporog i ružnog soma. Some.

Мој комшија...

-Како је било синоћ? Јеси пио?

-Јесам, брате, не питај ништа, завршио сам с неком дебелом, онај Гуливер из обезбеђења ми затворио око, разбио сам трафику да би узео кутију цигарета, ост'о сам без мобилног, моји мисле да сам на тешким дрогама, неће ме бити неко време, угасићу фејс, остаћу само на ВУКАЈЛИЈИ и иза лажног имена глумити фацу.

- Gdje si ti, zar se nismo dogovorli da kući dođeš do 1? Dijete ne prestaje da plače, a meni se spava.
- Ma mislio sam ja da dođem, ali Igor se ubio od alkohola, pa sam ga morao voziti kući.