Muškarača. Ukoliko nije mala, punačka i ošišana na muško, onda je, jel'te, visoka bar kao ti, ima obim ruke kao kamiondžija i oj d'udari ponekad. Ona je ona muškobanjasta devojka u ženskom odeljenju sa kojom igraš basket u nedostatku momaka. Zna šta su koraci i ofsajd (jebote, ONA ZNA ŠTA JE OFSAJD!), a i ume d'opsuje majku majčinu Hauardu Vebu kad po stoti put svira isti Inzagiju u Ligi šampiona. Nateže Valjevsko (veliki je bokal patriota) direktno iz flaše i podriguje sinhronizovano sa momcima u okruženju.
Ne nosi suknje, ne stavlja šminku, možda lak ponekad namaže, ako baš želi da impresionira muškarca u kojeg je zaljubljena. Ako ne, onda će ga izazvati na basket i u drugom napadu mu zabiti lakat u slepoočnicu u pokušaju polaganja u koš.
Dobar je ortak sa dečacima, a, kao što je gore navedeno, potukla bi se zbog drugara (zna i ona da je nejaka, ali igra na kartu sažaljenja, valjda će bar neko primetiti žensku crtu na njenom telu), ali ko bi još voleo da ga brani žensko? Nije baš kul. Naravno, zahvalan si joj što te spasla sigurnih batina, ali blam koji si doživeo pred celim auditorijumom pijanih budala ostaje zauvek urezan u glavi.
Ipak, bolje blam, nego ožiljak od piksle, zar ne?
- Ameli, fali nam jedan, uskači.
