gotovo uvek senzacionalno debele. Najčešce ih možete videti subotom u tržnim centrima, pihtijaste i krofnaste u šortsevima i majcama-tregericama neodoljivo podsećajući na na slonove u dečjim odelcima dok dozivaju i opominju decu i istovremeno trpaju tone hrane u metalne korpe. Deca ovih žena su uvek ljupka, lepa, radoznala i naravno zaobljena. Hodajući pored njih svestan si da će se neko, kada za to dodje vreme, oženiti ovim malim tempiranim bombama čiji sat otkucava neumoljivo i nepogresivo. Kada to neodredjeno vreme prodje nekog neznanog dana, nečija draga će se samo naduti i pretvoriti u nešto ogromno i izobličeno, kao kada se samonaduvavajućem čamcu oslobodi ventil i on se od male lagane smežurane krpice plastike odjednom pretvori u poprilično komfornu jahticu za dvoje.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Predlazem ti da napises knjigu eseja o Americi,izgleda da imas milion pricica o Americi?
@acafaca
pa ziveo sam tamo brate 7 jebenih godina
+