Francuski džentlmen-lopov koji krade samo da bi dokazao da je bolji od svih koji pokušavaju da ga uhvate. Klasičan primer "kradem jer mogu, a ne jer moram" - životna filozofija svakog komšije koji ti uzme štaflu iz podruma i kaže: "Mislio sam da nikome ne treba." Kada ga gledaš na ekranu, pomisliš da je to tvoj neki član porodice, rođak, prijatelj, poznanik ili taj komšija - samo što ne skida slike sa zidova, nego kablove sa bandera.
Književni junak iz vremena kada su ljudi još uvek krili dragocenosti u zidovima, a ne u kriptovalutama. Poznat po tome što nikada ne ubija, nego samo krade. Patološki je šarmer, uvek je elegantno obučen i nikada ne krade od siromašnih (sličan kao sir Oliver, ne kao Superhik) - što ga diskvalifikuje za političku karijeru (posebno u Srbiji). Publika navija za njega, što je praksa poznata i kod nas na svakom izbornom ciklusu.
U širem smislu - Arsen Lupen (ili Lupež) je svako ko ume da ti uzme novčanik, a ti mu na kraju još i zahvališ. U Srbiji poznatiji još i kao saobraćajac, konobar koji ne donese kusur ili komšija koji pozajmi alat pa ga vidiš na pijaci.
