Jebiga. Doš'o iz neke selendre, napravio si frizuru na opasno, u spot te gleda na nadrkano, jednom je im'o ribu što je završila nižu muzičku... Sad lik tezgari po obali Ženeve, a kući se dečica pale uz njegove zurle i tekst inspirisan novim epizodama dosijea. Tako i kod mene, u moju varoš se desi po par tih. Ima jedan, Cobi sa ipsilon ga zovu, kažu jebe k**u. Repuje, peva, producira... Snima si spot sa onim što ima naku kosu, i onim što jebava ćeru Zmijančevoj, i onim što što ima bradu k'o janičar... Odrast'o lik u ovim našim prokupačkim govnima, a sada uspešan, cenjen, poštovan... Po striptiz klubovima u onoj planinčuzi od Alpa, obišao svet čovek... Vrati se on kući jednom godišnje u rodni grad, kao i ostatak gore navedenog odeljenja, i kao pravi muzičar sedne si u pivnicu. Pivnicu sa okačenim Džonitom Kešom o zid, i bata Hendrikskom u zvučnjaku. I tako sedi na ivici bašte, sluša si Hendriksa, a klinci prilaze i slikaju se... Klinci, ribe, lokalne babe... Jer on je prokupački Mokranjac... Jadna si Srbijo, govna svoja pojela...
Što reče jedan Rastafari jedared:
-Pazi, ja da bih pevao na autotjunu, pa prvo moram da znam da otpevam da bi prošlo kroz autotjun, znači odjebi sa tim ko ovde ne zna da peva.
