Film Džejmsa Kamerona o pokušaju ljudske vrste da sjebe jednu skroz ok planetu.Zanimljiviji od samog filma je sam podatak da Amerikanci masovno padaju u depresiju,posle gledanja istog.Svi oni duboko u sebi žele da ne moraju da idu na posao,odplaćuju kredite,gledaju decu kako im se goje.Umesto toga,svet bi bio idealan,kad bi stene lebdele,imali nekoliko meseca na nebu,bili visoki tri metra,imali rep i bili plavi.
Verujem da bi došlo do masovnih protesta ispred Bele kuće,ako bi se ispostavilo da su Iračani ili Avganistanci zapravo plavi džinovi.
Odmah bi tražili povlačenje svojih sajber trupa(za koje sigurno misle da imaju letelice i naouružanje,kao njihovi potomci u filmu)
Ali,pošto na bliskom istoku ima bića koja pričaju čudno,brane svoju zemlju ali nisu plava,onda ništa.
Ko ih jebe kad su ljudi.
Ionako su ljudi zli.Lepo prikazano u filmu.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
++
Super!
+++
Po meni najbolja definicija ovog filma dosad. +
Fala :)
Sjajno.Tacno u centar mete.:)
malo mudrosti +