Film Džejmsa Kamerona o pokušaju ljudske vrste da sjebe jednu skroz ok planetu.Zanimljiviji od samog filma je sam podatak da Amerikanci masovno padaju u depresiju,posle gledanja istog.Svi oni duboko u sebi žele da ne moraju da idu na posao,odplaćuju kredite,gledaju decu kako im se goje.Umesto toga,svet bi bio idealan,kad bi stene lebdele,imali nekoliko meseca na nebu,bili visoki tri metra,imali rep i bili plavi.
Verujem da bi došlo do masovnih protesta ispred Bele kuće,ako bi se ispostavilo da su Iračani ili Avganistanci zapravo plavi džinovi.
Odmah bi tražili povlačenje svojih sajber trupa(za koje sigurno misle da imaju letelice i naouružanje,kao njihovi potomci u filmu)
Ali,pošto na bliskom istoku ima bića koja pričaju čudno,brane svoju zemlju ali nisu plava,onda ništa.
Ko ih jebe kad su ljudi.
Ionako su ljudi zli.Lepo prikazano u filmu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
++
Super!
+++
Po meni najbolja definicija ovog filma dosad. +
Fala :)
Sjajno.Tacno u centar mete.:)
malo mudrosti +