Život posle osamdesete. Kad više ne čuješ niske tonove (a visoke ne razaznaješ), preko ti očiju se navuče katarakta, jetra počne da gubi bitku sa lozom, a um ti ostane koliko-toliko bistar, bajka je započeta. Znanje od ranije je neoborivo, istorija koja se tebi ne sviđa je "Titova izmišljotina", brat Đuro, partizanski heroj poginuo u četvrtoj ofanzivi, je zaustavio razroropađenog konja na vašaru i imao dva reda zuba, a prađed, Karađorđe inače, nije stvarno ubijen nego je pobegao na Cetinje. To što uspe da čuje svaki treću reč, starcu ne smeta da u glavi u potpunosti razvije svoju priču, kako mu se sviđa i kako je u skladu sa dve knjige Marka Miljanova, jedine koje je u životu pročitao.
Kod oftalmologa:
A: I ćale, šta je bilo, šta kaže doktor?
B: Kaže- đede, vidiš ka' soko! Ništa meni ne treba, ne znam što sam dolazio.
Par minuta kasnije:
A: Doktore, jel' dedi stvarno sve u redu sa očima?
C: Gospodine, otac vam NE VIDI NA JEDNO OKO. Na drugom ima kataraktu i dioptriju minus 6. Van toga, sve je savršeno. Mada, moje paukovo čulo mi govori da mu možda, nemojte me držati za reč, treba i slušni aparat.
