Bankomat nakon dvadesetog u mesecu, kad legne plata. Prilaziš bankomatu, rasterećen, ubacuješ karticu, kucaš PIN, dižeš dvadeset hiljada, nove novčanice šuškaju među prstima, ti si kralj ovog grada!
Odlaziš u prodavnicu, hleb, jogurt, margarin, dvesta grama salame, dvesta grama sira (biljnog, jeftiniji je, a tu je negde i ukusom), prašak za veš, kafa, pljuge, 800 dinara bato, za dva dana nestane. Plaćaš telefon, informatiku, struju, nosiš gazdi stanarinu, opaaa, pola plate nestalo. Krckaš ostatak, salama, mleko, hleb, dva puta mesečno s ortacima na pivo, da ih ispoštuješ, izguraš nekako do kraja. Ali da, bajkomat ti je opet prodao bajku braće Grim, samo ne onu prilagođenu za decu, nego onu grotesknu, u izvornom obliku.
