Bakin i dekin unuk

Baba: Oćeš još sarme da ti baba naspe? Nešto si mi oslabio, a ?
Unuk: Ajde može još malo, al' sam već pojeo 8 komada...
Baba: Ako, ako zlato samo ti jedi, trebaće ti snage, evo da ti baka naspe jos malo sarmica (a te ''sarmice'' su sve samo ne sarmice u deminutivu).
Unuk: Uf, al' sam jeo, svijuh 12 sam pojeo, daj još tog Knjaza što je ostalo pri dnu flaše da popijem (da nije njega ne znam kako bi ovo pojeo leptijebem)
Baba: Jeli Jovane i Jelena, vidite kako je bakin unuk izvješan i punačak, pravi delija! Ajde ti dijete malo odmori, pa idi dedi pomozi malo, ene ga u livadi kosi.

Unuk dolazi na livadu...:
Deda: Đe si dedino! Viđi ga kaki je, pravi dedin vojnik, aaa rešio da pomogne dekari!
Unuk: Jeste, jeste, reče baba da si ovde pa ajde malo da i ja pokosim livade da ti pomognem...
Deda: Tako i treba i ja sam u tvoje vreme ćaći pomago oko volova, a jok ko ovaj tvoj otac Jovan neće ništa nama dvojici da pomogne, ceo život sluša šta mu ova njegova Jelena zapovjeda...E moj ti, ma ti si pravi dedin i babin unuk, niđe na svijetu nema takog, samo nemoj ko otac da budeš papuča, nego ženu pod svoju komandu ko ja babu, nema bre ona meni šta da priča nego da sluša, sunce ti jarko!

Kroz nekoliko dana, zove milicija, unuk se pobio sa nekim đilkošima, napravi žešći pičvajz na igranci:

Deda: E moji vi pa vi ne umijete ni dijete da vaspitate kako valja, koji sam ku##c i tebe Jovane pravio...
Baba: Ajoj, kuku mene...
Deda: Ma šta kukaš ženo, on i onako nije naš, eno mu roditelja pa nek ga sad vaspitavaju kad nisu na vreme, nemamo mi s' njima ništa oko toga , njihov je pa nek rade sa njim šta im je volja.
Baba: Ma, to i ja kažem. E moj Radivoje, mi smo Jovana vaspitali, a sad nek on i ona vaspitaju njihovog sina...
Deda: Pa nego drukčije, prošo sam ja mlogo svijeta i znam šta od čega mož biti...