Basna o Branku

Са првим зрацима пролећног сунца паук Бранко је почео плести мрежу.

Како је одмицало време, мрежа је постајала све моћнија и моћнија, оно баш јебачки да не сме јаче. Сквиртовао је градивни материјал из стомака све више и више али му не би жао, помисли како ће сад лакше хватати плена а и нека женка би се могла појебати, ипак је целе зиме патио од нејебице а дркати није могао без прстију, немају пауци прсте.

Како је завршио посао, одмах се средио и обукао најлепше панталоне и мајицу што је имао разумеш и препотенто засео у центар свог ремек дела. Опази то паукица Ивона (да ли је исправно рећи паукица, јебем га, нема ни везе за даљи ток) једна од солиднијих пички из околине.

Позва је Бане на шољу неса три у један али оног стронг и понеког инсекта јер се доста накупило у ова два-три сата, онако да их умачу у њ, а она како је била лака риба осморучке је прихватила понуду. У смирај дана се узели, прелака риба беше понављам та Ивона, што с таквим именом не чуди, све те рибе типа Ивона, Теа, Леа итд. курац им из очију вири не знам да л' сте приметили, елем дође брачна ноћ, хопа цупа и тако то, таман се овај захуктао и почео да ужива али срећа беше кратког даха јер окрете се роспија (пошто беше поза згуза) и одгризе главу несретнику. Сада је она била законска власница мреже, болео је и то баш курац, Бранко није имао родитеље ни ближу родбину, страдали сви од метле.