Najveći Jevrejin yu filma. Stalno drži neke zlatare, nešto muti s parama, nešto gleda, neke zlatnike kroz lupu, podučava mesje Đošu i stalno nešto zaviruje pod suknje ženama pravi neki đavolak. Radi negde na ulazu pakla, ono, nije pravi onaj demon, nego tako neki isluženi lakej, šta znam neki kir janja, nešto tamo prčka i dahće na neke slike golih žena. Dočepa se nekako paklene verzije Gorice Popović i ne silazi sa nje i drži onu lupu na oku i viče MESJE Đoša ovo vam je pravi zlatnik MESJE MESJE to je prava žena mladiću!
Da, glumi Jevrejina i Francuza često i sve tako neku staru gardu, sitan onako i žgoljav neuhvatljiv, špijun neki, komarac, zuji, ima neku radnjicu stalno ima neku radnjicu Bata Paskaljević je čovek koji ima neku radnjicu i tamo sklapa nešto a dva čuperka mu vire sa strane sa prgave ćelave glavice.
Bata Paskaljević pravi male lutkice i onda im uz pomoć još jednog manjeg bate paskaljevića udahnjuje život, ah neki bajat život, pali, kao veo, na sve nas.
Te lutkice se mogu viđati i danas, doduše ređe, kako šetaju gradom ,visine su do metar i dvaes od neke stare gume i plastike su, imaju mogućnost da igraju šah, zaviruju ženama pod suknje i snimaju kamericama grgoljišta i skupljaju novčiće i nose Bati te snimke i novčiće kroz podzemne prolaze našeg Beograda a ovi što ne skupe ništa, njih Bata bije po labrnjama onako sa simpatijama i stavlja u vitrinu na neko vreme udarajući im kol-premaz, mažući ih rastvorenim Saviolom.
