Kult ličnosti koji se, u najvećem broju slučajeva, sastoji od jednog ne tako uzornog niti harizmatičnog idola, i najčešće jednog, usamljenog i od boga zaboravljenog sledbenika.
"Vidiš li onaj tamo ćošak? Tamo gde je pre bila berbernica? Da, pa, to je moj ćošak. Znam, deluje zabačeno i mračno, ali svetlost koja dopire iz jednog obližnjeg birca me je obasjala tokom nebrojenih noći. Tu i spavam , znaš? Gazda te kafane je dobar čovek, ne dira me. Pusti me do jutra, kada ja opet krenem svojim putem. Često me i naveče, kada se opet vratim, počasti pivom. Ali ne ulazim unutra. To je neizgovoreno pravilo. Ne žele ljudi da gledaju mene ovakvog neurednog kraj sebe, znam ja. Dolaze tu ljudi od svakakvih fela, i loši i zli. Često su tu, i često i puno piju, sa gazdom. Često se i pobiju. Znali su i mene kinjiti, no ništa strašno. Gazda, kad je pijan često zna biti veoma ljut, pa hoće i da udari. Ipak, znao mi je taj gazda, neretko, ćušnuti i koju kintu, znaš, da mi se nađe za svaki slučaj. Znao mi je i učiniti.
Dobar je gazda.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.