21. vek, metropola od skoro 2 miliona stanovnika bez studenta i izbeglica. Stvarno nešto.
A onda ti na svadbu dodju klinci od 19 i 20 godina, znaš ih od malena, uvek išli na Kop i u Grčku i trenirali vaterpolo (pizdeo si što tvoja keva nije tvoja tetka i što se nije udala u BG već u Niš) i naruče Sinana (rani radovi), Kemala (takodje rani radovi), Mileta neće, jer je to za pičkice. Prosto misliš da ti podilaze jer misle da si gedža iz provincije, al opet, znaš ih, nemaju razlog da te foliraju. Kad se gosti razidju i ostanu samo kum, stari svat i daleka rodbina vidiš da ne znaju Tomu i Tozovca i skapiraš da stvarno otkidaju na Sinana i Dženana. Kad se ujutru probudiš, shvatiš da nisi sanjao.
Istinski suprotstavljeni ovakvom muzičkom ukusu su Srbi sa Kosova i Metohije koji su zbog političkih okolnosti više za Mileta Kitića i Draganu Mirković.
