Kad umisliš da si filozof nad filozofima, nenadjebiv psiholog i uglavnom opasna faca jer izvodiš neke besne gliste, a na kraju te neko patosira jednostavnim objašnjenjem.
Ja: Skontaj ono dvoje, prava desetka. (ona visoka, mršava, uglavnom broj 1, a on nizak, zdepast, širok kol'ko i visok - 0)
Isidora: Joj, kako su se našli, nju smatraju ribom, mogla je kog je htela...
Ja: Možda su bili drugovi, pa joj se svideo... Mada, onda sigurno ne bi "upropastili prijateljstvo" i te fore. A ona je očigledno ziljavuša, dakle nema karakter, nemoguće da joj se svidja njegova ličnost, a i za prijateljstvo je nesposobna. A on, da ima mozak, ne bi mu se svidela ona, dakle nema mozak, ni ličnost, što opet znači da ona, sve i da nije previše odvratna, ne bi mogla da se zaljubi. Opet, pošto su oboje po toj logici idioti, ne odgovaraju jedno drugom, prevelika razlika u izgledu. Možda ona dokazuje sama sebi ili već nekom da joj nije bitan izgled, a fizički privlači debeljka. Mada, on ako ne konta to, mora da je jako glup, a to znači da je i ona glupa, što znači da ne bi ni skontala da je ziljava, pa ne bi morala da se pravi da joj je stalo do njega. Opet, ako uzmemo da...
Isidora: Brate, možda lik ima keš i auto.
Ja (nakon 15 sekundi ćutanja, pokunjeno): Pa, sve je moguće...
