Nezaobilazan deo svakog detinjstva u generacijama rodjenim za vreme rata i posle rata u devedesetim. Nisi nigde mogao da nadješ tako dobar sladoled, a za tako male pare (9 dinara po komadu svojevremeno), osim možda u obližnjoj šiptarskoj poslastičarnici koja se uzgred obavezno zove "PČELA".
Elem, Betmen je dolazio u vidu najjeftinije (a opet dobre) čokolade na tržištu, uz mešavinu sa nečim žutim što je trebalo da bude kobajagi banana. Imao je neki neobičan oblik koji je trebao da predstavlja glavu gorepomenutih junaka...umesto toga je izazivao tripove i histerične napade smeha kod mojih starijih drugara iz kraja, ali mene je dosta podsećao na neku životinjicu, možda macu ili zeku.
Betwomen (kod mene su je zvali Betmenica) nije bila tako popularna prvenstveno zbog ukusa (ružičasti tutti-frutti sa vanilom) a i zbog činjenice da je ipak boja u to vreme bila odbojna tadašnjim dečacima. Po tom principu danas bi možda bilo obrnuto, jer mnogi dečaci radije biraju da nose lila ili ružičaste majice oponašajući svoje idole metroseksualce Boška Jakovljevića ili Ronalda.
Gde su nestala vremena kad su dečaci igrali rata, radionice, popravljanja auta? I gde su bre nestali BETMEN I BETMENICA?!
