Betonski zmaj

Permutovana verzija superheroja. Jedinstven saputnik. Skroman vitez. Ma šta vitez, prokleta institucija. Rastavljač i sastavljač. Racionalista i ludak. Sportista i kafanski čovek. Jedna osoba, i mnogo više od toga.

Nepoznat širem auditorijumu, on živi sam, u senkama običnih ljudi. Niko ne zna kako i zašto, ali on je uvek tu, ispravljajući tuđe greške i stvarajući lokalne heroje. U pozadini prilikom slikanja pejzaža od strane turista, u masi tokom davanja izjave građana o ekonomskom stanju zemlje, ili jednostavno na tribinama, skandirajući kako samo on zna. Sve bez ijedne kapi znoja, sa pogledom hladnijim od severnoatlantskih ledenih bregova.

Njegov uticaj je neprikosnoven. Nesumnjiv. Na granici nemogućeg. Kada gazi, imate osećaj da vojska maršira ulicom. Kada posmatra, prožima telo očima i diže dlake na vratu. Pri samo jednom susretu, stapa se sa vašim karakteristikama, otkriva mane i vrline, zalazeći u duboke predele vaše osobenosti, i čitajući vas kao širom otvorenu knjigu.

On zrači. Emituje energijom koja je ekvivalentna radijaciji američke nuklearne fabrike. Obuhvaćen tom sferom, on je zaštićen, uzdignut u očima drugih, ali i usamljen. Njegova unutrašnja borba je uzvišena. Tako običan, a tako veličanstven, njegova sama pojava fascinira, čak i izdaleka.

On je taj mit o kojem svi pričaju sa nesigurnošću. Njegove osobine su one koje plene i prenose se na druge. Ka njemu svi streme. Ali, niko nikada nije uspeo da ga dostigne.