Jos jedan dokaz da je zabranjeno voce uvek sladje.
U SREDNjOJ SKOLI: Bacam torbu kroz prozor,Dusica je hvata sa druge strane,"pretim"redarima da me ne upisuju,zajapureno gledam da me neko od profesora ne spazi na hodniku,odlazim sa Dusicom u najblizu kavanu,redari javljaju da su morali da me upisu.A neeee,neeeee jos jedan i opet smanjeno vladanje,zovem razrednu da joj kazem kako sam opet pala u nesvest,obecavam da ce roditelj doci sledecu sredu sa orginalnim lekaskim opravdanjem,razredna preti da ce zvati mamu (sta joj je sad,ovo je do sad palilo?!,mora da je opet sutnuo onaj kamiondzija)gasim telefon u slucaju da me zove mama.Srcem prvi gutljaj kafe,neizmerno sam srecna sto nisam u chkoi,vec na slobodi.Nirvana.
NA FAKULTETU: E Jel necemo da idemo na srpski?!
Necemo,ona nikad ne upisuje,ajmo u klub.Posle 15 min . . .
Brate,bolje da smo otisli,trebace nam to za kolokvijum.
