Najstrašnije izbegavati nekog ili izvlačiti se iz neke obaveze. To nije čak prelazak na drugu stanu ulice, to je napuštanje grada. Ultimativno gađenje prema nečemu.
- E, ajde bre idemo na žurku kod Mire.
- Neću.
- Ma što si smor, ajmo bre, biće zezanje.
- Ma neću, tamo će biti i Raša.
- E brate bežiš od njega ko Đavo do krsta. Koji ti bre, pa ima već sedam godina da ga izbegavaš.
- Da ali on nije TEBE pretukao i skinuo gaće pred celom školom na ekskurziji. Neću da idem pa to ti je.----------
Majka (prvi dan): Ajde sine sredi sobu.
Sin: Evo sa' ću.Majka(prva nedelja): Ajde sine sredi sobu.
Sin: Evo za par minuta.Majka (druga nedelja): Sredi sobu.
Sin: Aha, krećem.Majka (mesec dana): Sređuj bre tu sobu šta bežiš od sređivanja ko Đavo od krsta! Imaš dva sata, kad se vratim sve da blista!
Sin: Ma šta se dereš, samo me daviš
Majka: Ma ima da te udavim ne bude li sređena! Našali se pa je ne sredi!
