Biće sranja...

1. Globalno (ver. 1)

Proleće 1941. Na radiju krkljaju o Hitleru, Osovinama i Antantama, Cvetkoviću, Mačeku, ratu, paktu, robu i grobu. Milutin sve to sluša i češka se po glavi ispod šajkače. Stoka je uznemirenija nego inače, a i onaj orah u avliji se nekako snuždio. Dok posmatra četu kraljevih vojnika kako gaca blatnjavim drumom, Milutin lagano skida opanke, poteže šljivovicu iz čuture i konstatuje:

"Biće sranja..." (u ovom slučaju i bi tako)

2. Globalno (ver. 2)

Sadašnjica. Mladi japi sunča guzicu na nekoj predivnoj peščanoj plaži na Mediteranu. Zapljuskivanje talasa i poj cvrčaka remeti samo generički "beep" njegovog Blackberry-a. Dok čita o globalnom zagrevanju, podizanju nivoa svetskih mora i opštoj kataklizmi u najavi, shvata da je nadošla plima i odvukla mu papuče 50m od obale. Žurno se pakujući, oprašta se od papuča mrmljajući sebi u bradu:

"Biće sranja..." (još uvek mrdamo)

3. Individualno

Radosav je uvek voleo železnicu. Leskovačku naročito. U prvom vagonu pljeske, u drugom ćevapi, trećem, četvrtom i petom pečenja - praseće, jagnjeće i jareće, a na začelju sve ono punjeno, rolovano i dimljeno što jedan voz čini vrhunskim i kompletnim. Kompoziciju predvodi lokomotiva pogonjena kajsijevačom, a uredno se staje na svakoj stanici za salate i lebac (ipak nije Express). Nakon druženja sa kondukterima u svakom vagonu, uz obavezne posete mašinovođi, u jednom trenutku Rade počinje da se mršti, a iz stomaka se čuju uvodni taktovi njemu tako dobro poznate simfonije. Dok zamućenog pogleda konačno izlazi iz voza i smešta se na šuplju stolicu na konačnom odredištu, Rade može samo da konstatuje neminovno:

"Biće sranja..." (procenat verovatnoće istog - čista stotka)