kad naivno veruješ da ćeš položiti sve ispite u jednom roku na državnom fakultetu a nisi ni predavanja odslušao kako vajla
Mlad, svež, zanesen, tu i tamo poneka bubuljica, još uvek ne shvata da su samo redovan i sistemski rad na sebi sigurna investicija u bolju budućnost. Bio je vrlo dobar gimnazijalac, prosek 4.12, njemu više nego dovoljno a familiji super jer nedajbože mogao je i drogu da proba. Ponos bakin i dekin kojima svakog leta donese radost u kuću i da povod za čast, simbolično, u vidu novčanice od 1000 din koju je baka od milošte nazivala crvenka.
I dok su kolege pratile predavanja, podvlačile bitno markerima raznih boja, razmenjivale beleške, on je razmišljao da li će upisivati i doktorske, pokušavao da prokljuvi sistem koji će mu donositi sigurne prihode u kladionici i zavšavao preostale side questove u omiljenom mu RPG-u.
A onda se približio ispitni rok. Naivan prijavljuje sve ispite misleći kako je jedna i po nedelja do roka i još dve u samom roku više nego dovoljno da se položi 7 ispita. Možda ne sve sa 9 ili 10 ali jedna dve sedmice nisu kraj sveta. Poništiće on to u februarskom ako mu baš treba za prosek. Kako ćemo - lako ćemo, učimo iz profesorove prezentacije, 118 slajdova, šta ne bude jasno -> knjiga, onda malo pitanja sa prošlih rokova i to je to. 3 dana bruto po istpitu, 3x7 = 21 << 25 dana.Nije položio ni jedan ali je naučio da je broj besplatnih prijava ograničen
studentska govna