Bioskopski šit

Nazivanje stvari pravim imenom, kategorija: filmski blokbasteri. Jer, jebote - nisam gled'o solidan film u bioskopu, znači, ne pamtim a ovamo ispade da je maltene svaki naslov na repertoaru teška hitčina i ljuta kidalica, obzira bez da li je u pitanju akcija, horor, drama, triler, komedija ili ona naučno neustanovljiva kategorija kino-ostvarenja u kojima prde, povraćaju i ostale gadosti rade Set Rougen, Adam Sendler i ostatak ekipe glumačkih retarda s one strane Pacifika. Usta ih jebem.

Ipak, broj rupa u koje lukavi filmski marketing-eksperti trpaju bioskopsku publiku diljem planete, daleko prevazilazi jedna jadna usta i to treba priznati i umeti demistifikovati "poze" u kojima se to radi. Eo, recimo prva koji mi pada na pamet su perfidno osmišljeni i obavezno zavaravajući tizeri i trejleri, po kojima jebeno svaki film izgleda k'o kandidat za jebenog Oskara (u svim kategorijama, razume se)...a onda je tu i lukavo tagovanje dramatičnih kritika kvazi-kritičara ("Ovaj film ne gledate vi. Ovaj film gleda VAS...", Reme Remenski, Informer) i nabudženih bioskopskih statistika ("200.000 GLEDALACA ZA MESEC DANA! PUBLIKA JE REKLA SVOJE!", produkcija filma Mali Budo), što još dodatno utiče na naivan narod da, fazon, juče pohrli u bioskope i napuni im kase brže nego što Sergej Trifunović rendom prolazniku kaže "Znaš ti ko sam ja, bre?!".

Usta ga jebem, i njega.