
Фудбалска предигра дечака који, у немогућности да се поделе и почну да играју, прибегавају помоћним методама бирања. Одаберу се двојица који најбоље играју, при том су то обично "мали црни" који је најбржи и зна са лоптом, и "татин син" који тренира у спортском центру, а у одсуству једног од ове двојице, као актер се може јавити и власник лопте. Изабраници стану један наспрам другог на произвољну даљину, и прилазе један другом стопу по стопу. Уз то, приликом сваког приближавања за једну стопу, први говори "бирдум", а други "бардум". Победник је онај који први нагази противника.
Фудбалери (у глас): Није фер! Не могу Мићко и Тоза да играју у истој екипи! Нека играју "бирдум-бардум"!!
(након неколико секунди одмеравања противника и удаљености, приступа се фудбалској предигри)
М: Бирдум.
Т: Бардум.
М: Бирдум.
Т: Бардум.
М: Бирдум, газим те, први бирам!
Т: "Није тачно, не важи се! Рачуна се само кад ми нагазиш прсте, а мени је ова патика већа за 4 броја, донео ми татко из Аустрију!"
M: "Не може, играћемо зими-зими-зом!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odlično. Kod nas se to rešava sa par- nepar.
Mi smo to zvali "Tip-top".
nikada nisam voleo da igram ovo +
Kod nas birda barda xD