Obično je to lokalna kafana u koju dolaze stalni gosti, neretko turisti i koja odiše specifičnim mirisom ustajalog sira i hrane koju više ni Komunalac ne konstatuje.
To je mesto gde ćeš za male pare da se opustiš, rastaviš, otrezniš i posle svega toga vratiš ženi koja te toplo dočekuje sa rukama iza leđa držeći oklagiju.
-Miki! Oćeš samnom i Žićom do ''Biblioteke''?
-Tiše to jel ne vidiš da može da bane svaki čas, evo silaz...
-Disi kreno? Jel sam rekla da nema više kafane?
-E moj Vojo, nemo se nikad ženiti, slušaj ti šta ti tvoj Miki kaže..
