Imati keša i ne stezati kaiš kao skoro svako pošten na ovom području zadnjih dvadeset i kusur godina. Moći se s vremena na vreme ponašati k'o Toti u Rimu, ali što je najvažnije - ne oskudevati u potrebnom.
Gde ćeš na more?
Pajsad, to ti je retoričko pitanje, kako stoje stvari. Sad se spremam za odbranu diplomskog: šuljevi mi otekli od sedenja za računarom k'o da me pola LDP-a naguzilo a podočnjaci otromboljili kano klića sredovečne Moldavke. Mentor me za diplomski brutalno jebe k'o mlad Šiptar sansku kozu, a roditelje sam za ovih šest godina izmuzao do te mere da su na ovogodišnjoj slavi mislili služiti goste Argetom, Lisa salamom i supom iz kesice. Neka, imam Gugle Earth, cimera Crnogorca, zagarantovan hladan tuš jer tople vode u domu nema otkako su se dva Hercegovca zamenila na mestu direktora, skoro načetu kilu Tuzlanske soli, golotinju sa interneta i dve litre rakije u flaši od Skaj kole što mi ujka doneo. Nije more, al' je solidna aproksimacija. Boli me kurko, ima se, može se.
