Neki mnogo emotivni ljudi, jeb'o ih onaj panonski govnar da ih jebe. Oni pate. Mnogo pate. I njih jedino razume Đorđe Balašević. Njegove pesme i citati su za njih lek, u svakoj njegovoj reči traže smisao života, blaže svoje patnje, traže nadu, traže pravi put do nečijeg srca.
___________________________________________________________________________
Blajvašević je u osnovi, dobra, pažljiva i predusretljiva osoba. Neki ga smatraju za smarača, neki za sjajnog ortaka. Ali on pati jer ne jebe. Ili zato što ne izgleda dobro, ili zato što nema para tj. slabo zarađuje, ili zato što nema posao iako ima završen fakultet, ili je siromašni i neshvaćeni student ili tinejdžer. On čak može i da izgleda dobro, da ima i koji dinar u džepu, ali mu uvek fali ono nešto zbog čega ne jebe i neće jebati. Bar ne u skorije vreme. Bez obzira što ne bira, njega čak i Maja - nimfomanka gleda kao rođenog brata. Ali on je nepopravljivi optimista koji ima kec iz rukava. Citira Balaševića. Da, jer on je ta prosta duša slovenska koja veruje da će neka konačno pasti na njegov balaševićevski šarm.
___________________________________________________________________________
Blajvaševićka pati, ali pošto postoji više tipova Blajvaševićki, samim tim je i više razloga njihovih patnji.
1) Ona pati zato što su je jebali, zato što je jebu i zato što će je i dalje jebati, a ona nikako da naiđe na pravog koji će razumeti njenu priču (zašto je ona (bila) kurva iako ona za sebe kaže da je ponosna grešnica pored toliko lažnih svetica), a i ako ga nađe, taj nikako da shvati da je ona prava osoba za njega.
2) Ona pati zato što je nisu jebali, zato što je ne jebu i zato što je neće jebati jer je ili bacačica kugle, ili je generalno skrndelj, a koja misli da je posebna i pati što neki tamo lik ne vidi njenu posebnost. Iako očajna, ne želi da bude radodajka, već uporno čeka pravog.
3) Ova pati nevezano od toga kakav je život vodila ranije. Za nju je prošlost (burna ili mirna) iza, bitne su joj sadašnjost i budućnost. To je pravilu lepuškasta (ambiciozna) intelektualka, studentkinja ili tinejdžerka, koja je koja se gadi sponzoruša i raznoraznih swatkitza-macxkitza, ali istovremeno mrzi klošare i gubitnike (Blajvaševiće). Ona sa prezirom gleda na sve druge Blajvaševiće jer ona zaista voli Balaševića i razume njegov lik i delo (nešto k'o ovi Milanove sekte). I ona pati jer ne može da nađe pravog ili taj neki pravi ne uviđa njenu posebnost. Mada i kad ima dečka koga voli, ona pati jer želi svima da pokaže kako iz nje izbija seta koju najbolje dočaravaju rani mrazevi i jesenji pejzaži ravnice iz Balaševićevih pesama.
Svaka Blajvaševićka ustvari ne želi nekog Blajvaševića već je za nju pravi neki tamo Bora Veselinović (o njemu drugom prilikom, on dođe blaža verzija Blajvaševića) koji je po difoltu neki kurac-palac u kraju i koji se razume u sve i svašta, a koga smatraju pravim iako ga stalno neke lutke sa naslovnih strana prave volom. Ona shvata da je Bora u nju ustvari zaljubljen i da je ne ignoriše nego da jednostavno proverava njeno strpljenje. Ali zaboga, ona ZNA da njih dvoje mogu jedno bez drugog danima, nedeljama, mesecima, jer jaki su to karakteri. A i ona zna da će je on razumeti jer je i sam emotivan iako između jurcanja nekih lutkica, tugu sve češće leči sa nekim tamo kurvama koje joj nisu ni do kolena. I tako dok ga čeka, ona stalno citira stihove i navodne izjave Balaševića jer ona u svakoj reči, ma u svakom slogu vidi nadu da će njen suđeni svakog časa poleti njoj u zagrljaj.
Postoji i još jedan poseban tip Blajvaševićki - Blajwasxewicxka. Može se reći da je ovo jedna od predfaza gorepomenutih Blajvaševićki. Ona je savršenstvo bez mane - ona jeste lutka sa naslovne strane. Njoj treba lova i ima je. Ima dečka punog k'o brod i koji joj ispunjava svaku želju. Ali i ona pati. Često tako posle dve-tri ćuške njenog dragog, u suzama se seća svih nežnih reči nekog tamo Blajvaševića ili Bore Veselinovića i pati što njen dragi nije bar malo takav. Ili što ovi nisu bar malo (bogati) kao njen dečko. Svejedno, ona pati. A onda u pauzi između dva slikanja u VC-u za Fejs, progugla i nađe neki navodni Balaševićev citat, pomalo dvosmislen, okači ga na Fejs i za čas dobije na desetine lajkova i opet je srećna. Do sledeće ćuške.
___________________________________________________________________________
Blajvaševićeva sekta (Pravi Blajvaševići) je verzija Milanove sekte. Čine je svi oni kojima citiranje Đorđa Balaševića i slušanje njegovih pesama predstavlja najuzvišeniji ublik kulturnog uzdizanja i sa prezirom gledaju na sve one koji ne razumeju njegov lik i delo.
Blajvašević: "Matori, eno je Nevena! Brate, ona je san snova!"
Ortak: "Daj, bre, da li si ti normalan? Pa ti ni onu debelu Blajvaševićku što ganja onog veselog Boru nisi mogao da smuvaš, a hoćeš ovakvu ribu. Pa je l' znaš da joj je Kole Zemunac što vozi "šesticu" bivši dečko? Skupa je to riba, matori, ne blamiraj se."
Blajvašević: "Ma šta ti znaš? Ja se s njom dopisjuem na Fejsu, njoj su sad bitne emocije, a ne pare. A i obožava Balaševića. Sad ćeš videti."
Ortak (u sebi): "E, moj Blajvaševiću, budalo jedna!"Blajvašević (prilazi devojci): "Nevena! Pa dobro, gde si ti, baš sam hteo ovih dana da te zovem?
Nevena: "A? Je l' se mi znamo?"
Blajvašević: "Hahaha! Ja Vas kanda znam sa Štranda! Hahahaha! Pa zar me ne prepoznaješ, stalno se dopisujemo!"
Nevena: "Ah, da! (u sebi: "Ijoj, to je onaj smarač. Uh, samo mi je još on falio! Pravi je Blajvašević!")
Blajvašević: "Pa kako si? Vidim po onim statusima da si nešto smorena, raspoloženje ti je u molu. Tako i mene jedan D-mol razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Hahahaha!
Nevena: "Šta?"
Blajvašević: "Ma daj, nasmeši se malo. Što bi Balašević rekao, daj povoda da osmeh opet navrati u grad.
Nevena: "Ne razumem."
Blajvašević: "O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi. To ne može niko samo ti.
Nevena: "Šta nije u redu s tobom?"
Blajvašević: "Oprosti, ja sam samo malo lud i zaljubljen. Šta ćeš, moja prosta duša slovenska je takva."
Nevena: "Izvini, ali moram da ti kažem. Dobar si ti dečko, ali pomirila sam se juče sa Koletom. Siroti moj meda juče je na fudbalu povredio leđa, pa me je zvao da ga večeras malo izmasiram. Hihihi! Ćao, Blajvaševiću! Hihihi!"
Blajvašević (pognute glave): "Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod peska dubok bezdan bez dna..."
___________________________________________________________________________Blajvaševićka: Hej, Anita, možeš li da spojiš sa oni tvojim rođakom, Borom.
Anita: "Pa ne znam, znaš da se on muva sa onom Nevenom."
Blajvaševićka: "Ma pusti ti to. On je pametan dečko, videće da ona nema ništa osim te šminke i garderobe. Čak i ne izgleda ništa specijalno. On je emotivac, samo da se dobro upoznamo. Šteta, nekako smo se stalno mimoilazili, poznajemo se dugo. Ali zbog njega sam saznala koje je doba najlepše. Najlepše je kad je on tu, blizu mene. Šta me gledaš? To ja malo prafraziram Balaševića."
Anita: "Šta, bre?"
Blajvaševićka: "Što bi Đorđe rekao: "Ma ne, nismo bili mi ljubavnici. Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas drugi nisu gledali. I to je sve..." Šta ti je, što me tako gledaš?"
Anita (u sebi): "Katastrofa u najavi! Ova luda, onaj Bora još luđi! Uh, s kim se ja družim!"(malo kasnije):
Anita: "Boro, kako ti se čini moja drugarica. Mislim da imaš šanse kod nje. Jeste pomalo čudna, ali je jako emotivna devojka i nekako je neshvaćena."
Bora: "Anita, zajebi, bre! Emotivna? Neshvaćena? Poznajem ja nju jako dugo. Dok sam ja gurao šestu godinu godinu u Beogradu, grčeći se u jednoj šupi sa još trojicom ortaka jer nismo mogli da upadnemo u dom, jurio da produžim apsolventski, da lakše završim faks, ona se uhvatila sa onom Teodorom i uživala u životu. Dok smo se mi mrzli u onoj šupi u Altini, ona se posle dva meseca, otkako je došla u Beograd, preselila kod nekog budže sa Bežanije, a on je nju i Teodoru svakog dana dovozio na faks. Izređao se ceo Zemun i Novi Beograd na njoj, ispite je uglavnom polagala ležeći sa dignutim nogama, sad je emotivna i neshvaćena. Sad kad su je svi šutnuli, sad izigrava lepu protinu kći i lepu siropticu koju je ostavio neka Vasa Ladački zbog neke miraždžike. Od tolike emotivnosti postala je devojka i po! Neka joj neko da kašiku i viljušku umesto lopate kad jede. Teraj se s tom Blajvaševićkom, neka ide sad da ga blajva napaljenim klincima, možda onakava sad skine nekome mrak. Nego imam ja jednog Blajvaševića za nju. Taman su jedno za drugo. Taman mogu da citiraju panonskog govnara između dva snošaja."
Anita (u sebi): "E, Boro! Koliko vidim, neš jebati skoro!"
___________________________________________________________________________17:45
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."18:00
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."
50 people like it
___________________________________________________________________________
