/Bleža vu/, iliti fenomen osećanja istovetne i monotone bleje sa ortacima u kojoj se stalno vrte iste priče, prepričavaju se isti događaji, situacija se ponavlja ko u Danu mrmota. Znaš da je Mare opet zaboravio ljuge, Džoni će da priča kako je jedan put Piksija iz huda razvalio u PESu i da je sve počelo tako što je Roberto Karlos izvalio golčinu sa preko 60 metara, pa će onda Pirke da se nadoveže sa "kad smo kod razvaljivanja" i onda da opisuje u detalje kako je onomad karao malu Maju, za koju više niko ni ne zna da je bila u kraju. Začarani lanac koji ne može tako lako da se probije, jer je sama po sebi, bleja poslednje utočište.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.