Životni moto i krilatica svih onih koji bi i zadnji dinar iz džepa dali samo da izbegnu neugodno prolivanje sopstvenog znoja. Kad god može para da zavrti gde burgija neće - e'o šuške, Miško, i teraj!
Ma mogu ih prozivati da su mekušci jer idu linijom slabijeg otpora, da su od italijanske loze Lovatore ili nešto treće, oni ne posustaju. Em je lakše i brže, em znaju na čemu su. Ne kaže se džabe ''Koliko para, toliko muzike''.
- Peto veče, još nismo upecali ništa...
- Kakvo vas pecanje spopalo, ono cu deca! Ček' sad da muzika stane pa krenu da pevaju refren... JEL ČUJETE? Dečiji glasići! Pa ovde su punoletne ređe od snega u Sahari!
- Ima istine. Zato dogodine u Amsterdam i nema zime. Što da se patiš kad možeš da platiš? Još možeš da biraš 'oćeš li belu ili crnu čokoladu, bucku ili lomnu, normalnu ili šimejla...
__________________________________________________________________________
- Seliš se a nisi mi rekao? I što je još gore, nisi me pozvao da ti pomognem oko istovara?! Mene, roda rođenog?
- Rode moj, znam da si strongmen, al' bilo mi mrsko da te cimam za glupost... A nisam 'teo sam, reko' bolje da platim nego da se patim.
- Ako si. Jesu te bar onako pošteno ojadili?
