Nils Henrik Dejvid Bor (7. oktobar 1885. — 18. novembar 1962) je danski fizičar. Jedan je od najistaknutijih naučnika 20. veka. Tvorac je savremene atomistike.Završio je univerzitet i doktorirao u Kopenhagenu, a zatim je 1911. godine otišao u Mančester. Tamo je sa Ernestom Raderfordom izučavao strukturu atoma. Posle pet godina rada u Engleskoj, vraća se u Kopenhagen i postaje direktor danskog Instituta za teorijsku fiziku. Godine 1922. dobio je Nobelovu nagradu za fiziku. Potom je niz godina izučavao nuklearnu fiziku, a od 1939. godine posebno je proučavao uran.Kada su 1943. godine Nemci okupirali Dansku, Bor je izbegao u SAD gde je učestvovao u istraživanjima koja su kasnije omogućila izradu prve nuklearne bombe.Po završetku Drugog svetskog rata, Bor se vratio u Kopenhagen gde je izabran za predsednika Danske akademije nauka. Zauzimao se za ograničenje nuklearnog naoružanja i zabranu korišćenja atomskih bombi.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Evo ti plus samo za spominjanje Radeforda, (mog Novozelandjanina)!
Hvala lepo... Nego, koje godine je Ernest otkrio strukturu atoma?
А знате ли можда који је највећи допринос нашег физичког факултета у Београду? Везан је за Бора.
CU-BOYS!