Biljka obavezna pri slavskim ceremonijama kod pravoslavnih Srba. Postoji interesantna legenda da je nekada, za vreme Turske okupacije, posle vraćanja sa slave obavezan rekvizit bio bosiljak zadenut za uho. Navodno, ovo se radilo da bi Turci bili uvereni da je dotični stvarno bio na slavi a ne na izvršavanju neke sumnjive radnje.
Crni Marinko, poznati hajduk se posle obilate pljačke i žetve turskih glava u gluvo doba vraća kući...
- Stani, ko god da si!
- Dobro veče, efendi-Onure!
- Dobro veče i tebi Marinko. Otkud ti u ovo gluvo doba drumom?
- Bio na slavi efendi-Onure!
- Na slavi, a? Slušaj Marinko, mnogo si ti nama sumnjiv u poslednje vreme. A gde ti je bosiljak??? Brzo!!!
- Nemoj tako efendi-Onure! Evo mi bosiljka za uhom! Deder pogledaj, da se zna da sam na slavi bio!
- Au, vidi stvarno bosiljak! Pa što ne kažeš odmah čoveče nego da sumnjam svašta! Ajde idi ti kući i izvini zbog ovog, znaš kakvi su ovi novi zakoni o bosiljku.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
dobra dobra.
+++