Biljka obavezna pri slavskim ceremonijama kod pravoslavnih Srba. Postoji interesantna legenda da je nekada, za vreme Turske okupacije, posle vraćanja sa slave obavezan rekvizit bio bosiljak zadenut za uho. Navodno, ovo se radilo da bi Turci bili uvereni da je dotični stvarno bio na slavi a ne na izvršavanju neke sumnjive radnje.
Crni Marinko, poznati hajduk se posle obilate pljačke i žetve turskih glava u gluvo doba vraća kući...
- Stani, ko god da si!
- Dobro veče, efendi-Onure!
- Dobro veče i tebi Marinko. Otkud ti u ovo gluvo doba drumom?
- Bio na slavi efendi-Onure!
- Na slavi, a? Slušaj Marinko, mnogo si ti nama sumnjiv u poslednje vreme. A gde ti je bosiljak??? Brzo!!!
- Nemoj tako efendi-Onure! Evo mi bosiljka za uhom! Deder pogledaj, da se zna da sam na slavi bio!
- Au, vidi stvarno bosiljak! Pa što ne kažeš odmah čoveče nego da sumnjam svašta! Ajde idi ti kući i izvini zbog ovog, znaš kakvi su ovi novi zakoni o bosiljku.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
dobra dobra.
+++