Odlazak kod njenih. Sa najboljom namerom. Prodati priču kako si fin mladić. A umesto da profitiraš, budeš išutiran kao sneško sa crveno belim šalom u Humskoj. Odeš kao popišan, sa minusom koji teži beskonačno.
I onda sledi rat...
- Mama, tata, ovo je Pantelejmon.
- Drago mi je.
- Da. Reci mi čime se baviš?
- Tata, pa hoćeš li da ga ponudiš nešto da popije?
- Zaboravio sam od silnog uzbuđenja. San svakog oca je da upozna dečka svoje ćere jedinice. Ženo donesi špiritus, čuj mene špiritus, razređivač. I čime se baviš?
- Pa ja završavam jedan društveni fakultet u Beogradu... Honorarno fotografišem...
- Lepo. Zar ne Radoslave?
- Prelepo. Evo sav sam se istopio kao klinka na štene. Ćero, šta misliš o komšijinom malom?
- TATA! Pa Pantelejmon je tu! Mi se znaš...
- Znam. Bojite da ga ne izbušim Hiltijem. Neću, danas. Ali mali Neven ima dva doktorata iz nuklearne fizike, drži narodnu kuhinju, spašava šugave mačiće sa ulice i pomaže staricama da pređu ulicu.
- Znate, ja se i sportom bavim malo, igram šah.
- A kako te zovu drugovi? Sisa?
- Tata!
- Šta? Razgovaramo. Jesam rekao da Neven ima kuću u Radmilovcu i da pazi bolesnu sestru njegovog komšije alkoholičara? Divan dečko.
- Dobro gospodine, u čemu je problem?!
- Problem? Nema problema. Sve kul. Vrata su tamo. Popij ovaj bezolovni, mislim sok od jabuke.
au,sine,pa ti ga pokida? +++++++