Dobrodušni momak gabaritne konstitucije. Biće koje odlikuju mrčovska građa i detinja duša, koja istrčava napolje čim bracika otvori svoja usta koja mogu celo pečeno pile obuhvatiti. Bracika obično ne zna da sabira van prve desetice, ali zato može da natovari četiri džaka cementa na leđa. Dobar k'o lebac i vazda spreman da pomogne, ali prostodušan i dezinhibiran ubi Bože, pa se lako može desiti da ti priskoči u pomoć i iscepa ti deset metara drva, a onda ti pojede sav pasulj sa slaninom koji je žena skuvala za naredna dva dana i posle ti se posere na sred dvorišta ostavivši nagaznu minu veličine svoje glave. Jebiga kad još nije proniknuo u tajne WC šolje. Bracika je jednostavno lik kakav treba svakom selu u Vaseljeni.
- Kakve su ti ovo ogrebotine na podu i zidovima?
- Ma pokušavao juče da ubacim novi šifonjer, al' neće kroz vrata da ga jebeš, nas četvoro gura i ni makac. Ja šta ću, zovnem Miška Budinog, dođe čovek, uze zalet, progura ga kroz vrata dok reče keks, ali razjeba sve okolo. Posle mi popi celu flašu vinjaka i ode kući k'o da ništa nije bilo.
- E stvarno je bracika, jebo ga stric u prkno.
