Brak u Vegasu

Лајтмотив неких америчких филмова, базиран на стварној могућности да се поменутом граду "трајно сјединиш и у добру и у злу" истог дана када си нашао особу са којом ћеш да стајеш на луди камен. За цирка педесетак зелембаћа административнух трошкова.

Сценарио је добро разрађен и нема већих одступања: отиш'о си са нешто кинте у џепу да окушаш срећу на рулету, блек џеку, покер апарату или нечему сличном, шатро посрећило ти се и у тренутку док су жетони колали у твоје наручје приметио си фул пичкицу неваљалог осмеха са цигаром и мартинијем у руци. Погледала те је значајно. Пришао си јој. После пар клише фраза "јел то почетничка срећа или си често овде" "хани, ја мислио да ми се посрећило због оних жетона, а ево сад упознајем тебе", још мало мартинија, још скупог дувана уследио је позив у хотелску собу.

Међусобно усхићење. Сцене дивљег секса. Гардероба разбацана по соби. После истовремених (симултаних) оргазама актери схватају да је само судбина могла спојити баш њих двоје у граду греха. Небитно што она сваке друге вечери дрежди по коцкарницама тражећи младог мајмуна. Небитно што једно другом једва знају имена. Па шта што је он аутомеханичар из Монтане чија годишња примања покривају једва месец дана њеног начина живота. Уосталом кога заболе што је она од година стажа навукла хепатитис Ц типа, имала 4 абортуса, јури је бивши макро и живи по хотелима када наће неког као што је он. Створени су једно за друго. Венчаће се. Кад? Одмах!

04:25 после поноћи, канцеларија дежурног матичара. Чекају у реду. Жваке и јаки парфеми преко мириса синоћњег банчења. "ДА" x2. Повратак новопеченог брачног пара у хотел.

***

Буђење у 3 сата после подне, мамурлук. "Ау јеботе шта смо ми то...", "е, било је баш лепо синоћ, немојмо то да кваримо, ја сад морам да идем". Он се враћа у хоумтаун, у колима схвата да га супруга оладила и за тих пар хиљда долара. Месец дана касније добија разгледницу из Лас Вегаса, захтев за развод и рачун за киретажу.