brak je kao tvrdjava,oni koji su napolju bi da udju,a oni koji su unutra da izadju napolje.
Jedini način da heteroseksualni parovi zamene uloge.
Мора да је нешто страшно чим деци неће да га прикажу у целости у цртаним филмовима. Само нам сервирају реченицу: "Снежана и принц су се венчали и живели срећно до краја живота", и ту је крај, уместо да нам покажу како су то живели.
Opklada sa devojkom, u polovinu svega što imaš, da ćeš je voleti do kraja zivota!
Psihološki ekvivalent fizičkog sakaćenja koje se sastoji od škopljenja, škopiti, dobrovoljnog zatvaranja u tamnicu od 80 kvadrata i slušanja power metal skrimova u sitne sate.
Brak je jedina bajka u kojoj se princeza pretvara u vešticu, a princ u konja.
Prema mnogim izjavama, moze se zakljuciti da je brak zajednica u kojoj je kanibalizam najpraktikovanija aktivnost. Jos vise o tome nam govori to sto se zarad ostvarenja iste zajednice najpre ide u lov. (Kako uloviti muza?)
"Ova moja mi dzigericu pojede, pije mi krv na slamcicu"
"Vidi Zivku kako je propala, osusila se, pojede je ovaj njen."
Za većinu neudatih estradnih umetnica brak predstavlja samo običan papir.
Mnoge naše pevačice koje nikako ne mogu da se udaju jer su im momci već oženjeni ili jednostavno ne žele pevaljku za suprugu, teše sebe rečenicom koju koriste i kada ih neki novinar pita kada će se udati: "Ma važno je da je nama lepo, šta je brak, samo običan papir. Meni taj papir ništa ne znači, važna je ljubav!" (U sebi: "I ja se pitam da li će me ikada zaprositi ili ću umreti kao usedelica. Jedino da na prevaru zatrudnim, moraće da me oženi ili bar da plaća alimentaciju.")
Specifično stanje svesti. Suprotno rasprostranjenom shavtanju braka kao ugovora, a razlike u odnosu na vezu samo u tom jednom papiru, on u stvari predstavlja specifično stanje uma i duha.
Brak se odražava na celu ličnost i na poimanje drugih ljudi o tome ko smo i šta tražimo i kako smo raspoloženi.
Osoba u braku bi trebalo da je završila sa potragom za savršenom polovinom i da svojim ponašanjem to pokazuje svojoj okolini. Osoba u braku bi trebalo da je ostvarena na ljubavnom polju i da više nema rezervi po pitanju izbora partnera.
Brak bi trebalo da se dogodi onda kada smo sigurni da smo završili potragu za nekim s kime ćemo provesti svoj život, a suštinaska razlika veze i braka da bude upravo u načinu na koji razmišljamo. U vezi još imamo svoje sumnje, brak znači da tih sumnji nema. Vezu vidimo kao prolazno stanje, a brak kao trajno.
Brak bi trebalo da označava i naše seksualno zadovoljstvo, zajedno sa emocionalnim.
Brak, konačno, označava i da smo u tom stepenu sigurni da smo pronašli osobu koja nam po svakom kriterujumu odgovara, da smo spremni da se obavežemo i zakonski.
Brak ne bi trebalo da se doživlajva kao prolazno stanje koje će nam omogućiti finansijsku ili bilo kakvu drugu dobit.
U brak ne bi trebalo da ulazimo ukoliko to ne želimo i ne osećamo kao prirodnu potrebu.
U brak ne bi trebalo da ulazimo zbog društevnih vrednovanja udatih žena kao značajnijih i kvalitetnijih od neudatih, a neoženjenih muškaraca kao baksuza i samoživih.
U brak ne bi trebalo da ulazimo da bismo imali decu.
U brak ne bismo trebali da ulazimo ukoliko ne volimo.
Ova definicija je inspirisana upravo nedostatkom primera.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.