
Свако ко је икада извео неки од сочнијих аперката у легендарној табачини упао би у потпуни ребус после појаве бизарног господина у доњем ћошку екрана који би у фалсету цијукнуо "TOASTY!", што је већина нас тада чула као "ЈУ! ХИХИХИ!".
Из неког разлога ми још као клинци смо човека почели да зовемо Бранко Коцкица јер нас је подсећао на дотичног, да бисмо годинама касније сазнали да га је брдо насумичних људи тако звало већ после првих пар стотина хиљада одиграних рунди.
Тако је Ден Форден, мајстор тона, композитор музике у готово свим МК играма и "човек који искаче у ћошку" код нас постао Бранко Коцкица, ван игре неформални симбол за сваки екстремни потез.
А: Је л' гута ова твоја мала а? Не љутиш се да проверим када те шутне хехе?
Б: (једном руком хвата пикслу, другом флашу, брутално уједињује њихове масе у глави горе цитираног, крв шикља)
Ц: Па добро, било је питање минута, мада нисам баш очекивао да ће Бранко Коцкица да му искочи у ћошку.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahhahahaa