
Бријање је дефинитивно један од највећих симбола одрастања.Почетак ове саге је негде средином већих разреда основне.Неко пак ни не дочека да се обрија,никада у животу.Клинац који уђе први у одељење обријан,постаје икона,као онај који је скинуо мрак са бријањем.Њега сви жудно посматрају и диве му се.Онај који први обрије курац,постаје још већа легенда и икона.
А све почиње размишљањем о томе,ко је највеће мушко у разреду.Свакако је за тог дечака,онај коме се првом појави брада и који се већ брија.Онај који још није упознао те чари,ужива гледајући свог ћалета како бријачем скида те длаке са лица (и тела(неке отвореније породице)),све док ни сам не почне да врши једну од основних ствари у животу.
Касније бријање свакога замара.Онај који је први почео са тим,заврши као Чубака,те њега избегавају све цаве,а ликови га сматрају за ђанкозу.
-Си видо Кимија,обријао оне 2 длаке што је имао?
-Не сери?
-Мајкеми
-Какав цар!Од сада се кунем у Кимија!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
http://vukajlija.com/prvo-brijanje/105101