
То је оно крајње, алтернативно, очајно решење које треба да проузрокује сан, када ништа друго не упали. Када закажу блејање у плафон, гледање телевизије, присећање догађаја који су се догодили тог дана и пре тога, таблете за спавање, окретање по кревету до 101 и назад, па чак и неумољиви бруфен који све решава, преостаје само да мученик који је лишен спавања почне да пребројава овце. Зашто овце, нико не зна, али очигледно пружа одређену дозу комфора, као и добар начин да се ухвати мало доброг сна. Присталице те методе су најчешће маторци, међутим користе је и људи средњих година, а понекад помоћ пружа и адолесцентима.
- Уххх... 1, 2, 3, 4, 5...
- Шта бре бројиш то, није ваљда овце?
- Ма да, не могу да заспим, полудећу!
- Па је л' си искористио све помоћне реквизите?
- Ма јесам, ништа ми није помогло.
- Ау сине, све ми је јасно кад си спао на овце... Ајд' лаку ноћ... Упс! Извини батице...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.