
К'о кад устајеш за доручак -пети покушај-, као кад удрогиран играш каладонт, к'о учитавање странице на којој треба да кликнеш нешто да се скида док ти је млеко на шпорету, к'о пензионерско куцање карте, к'о враћање шалтеруше с паузе, к'о идиот некрштени кад му објасниш зашто мора да пожури, к'о таласање гузе кад због квалитета крене дилатација времена, к'о жељена брзина лопте коју бацаш детету у парку трипујући да си баш ти тај велики учитељ -баја- који ће га научити да ухвати лопту и испасти цар пред партнером за шетњу, а која га обавезно погоди у главу и онда га родитељи воде кући јер је пао на дупе и кренуо да плаче, као кад чекаш да престану да се јуре вињак и лустери по плафону да би заспао. Е, тако некако...
То је, када је сретнеш, -да пробам што тачније- брзина за коју ти ни све године Жељка Самарџића џентлменства сигурне руке неће дати довољно стрпљења.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.