Patološko stanje pri kome bubna opna ostane devičanska, nedirnuta, naviknuta na nežne šapate šansona i blage ritmove setimentalnog popa, nikad dotaknuta nečim tvđim, jačim i čvršćim od Vlade Georgijeva. Bez odlučne intervencije, ovo žalosno stanje može postati hronično, sa slabim prognozama za izlečenje.
- Jao, maco, ne mogu da slušam taj tvoj rok, ajde pusti nešto lepo, fino, da se opustimo, pusti malo Vladu, znaš onu njegovu, na-naaa, na-na-naaaaa, onu najpoznatiju, pliz, pliiiiiz!
- Pa što ne kažeš, srećo moja! Nemam Vladu, ali imam nešto slično, jedan divan muzički sastav, Belfegor, koji peva o skrnavlj... ovaj, afirmaciji sentimentalno-patrijarhalnih vrednosti. Evo, sad ću da pustim, ljubavi... (nečujni zlobni smeh u stranu, namenjen nevidljivoj publici...)
