Arhaična balkanska naprava sa kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, koja težinom podseća na manji nadgrobni spomenik. Sastoji se iz dva dela: kućišta koje zvuči kao usisivač koji guta šljunak i ekrana koji zauzima tri četvrtine radnog stola. Kad se upali, lokalna trafostanica povuče tri megavata više. Ekran sa katodnom cevi je emitovao toliko toplote i statičkog elektriciteta da si zimi mogao na njemu da greješ ruke, a leti si rizikovao da dobiješ boju u licu kao da si bio na moru. Svaki pravi bučuk imao je preko gornjeg dela monitora prebačen milje (heklani stolnjak). Verovalo se da milje, po naređenju SZO, upija 99% smrtonosnog „zračenja” koje ta skalamerija emituje dok ti pokušavaš da upališ Counter-Strike. Kada slika na monitoru odjednom dobije ljubičasti ton ili se skupi u jednu liniju, kvar se otklanjao zahvatom koji se prenosio s kolena na koleno-udarcom otvorenom šakom odozgo. Ako ga udariš kako treba, katodna cev propeva, slika se ispravi, i vozi dalje.
