
Усуд родитеља који не верују у дизање руке на сопствено дете зарад постизања васпитног ефекта те прибегавају чувеном дидактичком принципу "Припрети, па владај", овде присутном у облику невеселе слутње гледе детињег одабира професије у блиској будућности, алузије каналско-металостругарско-каменорезачке.
Не, него мали скот треба мртви економ да буде а скотуша политиколог, шта?
Т: Сине, поједи тај броколи, то је здраво.
Д: Нећу, одвратно је!
М: Ајде, сине, послушај свог тату, шта мислиш како је он постао тако јак и вел...
Д: Нећу, има укус као говно, начи, бљак!
М: Милоше Михајловићу! Из ових стопа да си појео тај броколи!
Д: Ц, нема шансоне, жено.
Т: Мишо, сине, да ти каже твој тата нешто што је њему једном рекао његов тата а твој деда - "Слушај своje родитеље и буди добар, да не би данас-сутра постао гробар", па ти види!
Д: Хех, видиш, можда си и у праву, тата. Што пре постанем гробар пре ћу вас закопати у земљу и пре ћете ме оставити на миру. До јаја.
Т: Светлана, родила си Антихриста.
М: Пуши курац, Михајло, одмах сам хтела да абортирам, идем да се обесим сад.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Ne znam da l' sam pročitao bolji primjer u skorije vrijeme. *
Dobro ovo na kraju, baš urbani momenat, čini defku nekako živom.
Lukac je u pravu za primer, nije skoro bilo boljeg (mada ima detaljčić, najviše dva koji su mogli i bolje). Podsetilo me na urbane komedije poput ''Bog masakra''
+
Skeč pišem povoljno. Dolazim kući.