Buduća prošlost

Сипаћу бензин и отићи одавде. Звучи као план. Будућност. Блиска додуше, пошто ћу то учинити за пар сати... Сипао сам. Моја будућност је постала прошлост са звуком мотора. Одлазим. У будућност? Или прошлост? Како већ то зовете ових дана када човјек иде дођавола?

Да ли уопште постоји разлика између прошлости и будућности? Не вјерујем. Све што се десило десиће се опет. Све што ће се десити, већ се десило. Има ли поенте онда рећи некоме: ''Ти си моја прошлост'' ? Нема. Ја сам прошлост. А прошлост може имати само будућност, или тачније будућу прошлост.

Конфузно? Јеби га, живот је конфузан. Сваки уздах постане историја оног трена кад направиш нови. А уздисаћеш. Некад од бола, некад од туге, некад кроз плач... Док јебеш ону са којом планираш дјецу. Исту ону са којом си планирао будућност, а која те оставила јер си постао одвећ мрачан за њену простодушну појаву. Будућност не постоји човјече. Будућа прошлост. Сви смо ми она.

Сипаћу бензин и отићи одавде. Звучи као план. Будућност. Ипак не. Немам кинте. А и трапови на мечки су у очајном стању. Сто двадесет четворка. Сијала је. Као и ја некад. Кога лажем? Постао сам прошлост оног тренутка кад сам се родио. Постала си прошлост оног тренутка кад си сишла са производне траке.
И овај моменат је постао прошли са звуком мотора. Лијено се вучемо натраг кући. Још један план је умро прије него ли је и почео.