Dalja budućnost koja nam je veoma bliska... A to da li je crna ili bela, ne možemo sa sigurnošću znati,
jer je kao i uvek... Siva.
Par godina unapred... =>
Led je probio Cleverson Gabriel Cordova Cleo, koji je dobivši pasoš Republike Srbije, postao prvi stranac koji je nastupio za srpski nacionalni tim. Posle nekoliko utakmica na kojima je ostavio solidan utisak i postigao het-trik protiv Italije u kvalifikacijama za EP, izašao je iz forme, i počela su poredjenja
sa bivšim reprezentativcima Srbije; Pantelićem i Žigićem, za koje nije bilo
mesta u reprezentaciji, dolaskom Clea.Sledeće što je naš savez uradio, bilo je regrutovanje mlade nade Nigerijskog fudbala, koji je nastupao za njihove mladje kategorije, ali ne i za A selekciju. Ha! Naš savez je tu video svoju šansu! Ponudivši mu basnoslovnu cifru da igra za Srpski nacionalni tim, mladi Ntagvu je postao idealno rešenje za zamenu Stankovića na mestu zadnjeg veznog.
Kako su nam centralne vezne pozicije, kao i jedno mesto u napadu bilo upražnjeno, skauti reprezentacije pronašli su dva još neafirmisana igrača, kineskog porekla, iz Mladosti iz Lučana, koji slobodno vreme provode u obližnjem tržnom centru. Chon Dom i Chu Pak, dobijaju takodje srpsko državljanstvo.
Naravno, na golu Srbije je bio i dalje Vladimir Stojković, pošto njemu nikakve promene ne smetaju, jer je do tog trenutka branio i za Al Ahly, FC Tokyo, Port Vale, Brno, i naravno, Vojvodinu.
Nacionalni selektor je bio ko drugi, nego Lothar Matthäus, koji je
doveden kako bi upotpunio kolekciju srpskih stranaca.Sada su okosnicu reprezentacije činili navedeni igrači i naši večiti "talenti", Petrović, Tomić, Rukavina i sl.
A na tribinama je svaku utakmicu pratio Dejan Rambo Petković, pitajući se
šta je to doživeo, da je on sila od igrača bio u Brazilu, a da ga niko nikad nije pozvao u reprezentaciju iste zemlje... Prokleti Brazilci, kako nisu shvatili na vreme...A Srbija je i dalje navijala...
