Из опуштајуће суботње дремке у омиљеној фотељи буди вас грактање ваше бучније половине да под хитно тркнете до месаре jeр јој фали још пола киле црвеног меса за соте "Строганоф"? Месаре, кажете? Тешко.
Јер једна "месара" већ извесно време није прави а, богами, ни постојећи избор за наречени деликатан задатак, посебно ако је у питању чувени руски специјалитет из 19-ог века, a по врлом карактеру домаћице искључиво спреман у керамичком посуђу марке "Металац", Горњи Милановац. Не. Ова кулинарска фантазија захтева да се упутите у месоидни објекат у коме месо није тек тако разбацано по, додуше, прегледним колонама једног фрижидера-штанда и које ће по вашем одабиру дебељушкасти месар-касапин још додатно исакатити својом припростим руком попут каквог чемерног леша мртве и огуљене животиње, већ у прави-правцати мали храм меса & месних прерађевина, у коме се живот слави а животиње неизмерно воле и поштују...биле оне у излогу или иза њега. Елем, ту месо не само да је од најквалитетније сорте у читавом региону већ су у репрезентативне примерке истог елегантно пободене згодне мале таблице на којима су, опет, педантно исписане све информације које вас икада могу интересовати о поменутом парчету, од годишта и имена, преко омиљене боје и филма, па до последњих речи пред клање. Астрономску цену, пак, саопштиће вам љубазни стјуард за касом.
Све ово имајући у виду - један бутик меса, логично, не можете и нећете наћи на локалитету рендом јавне пијаце и осталим местима по којима се мотају којекакви сумњиви припадници којекаквих сумњивих националности. Поменуту ризницу деликатеса, наиме, једна предана муштерија најчешће ће наћи у провинијенцији једног тржног центра, да не кажем "шопинг-мола", у којем обитава и радује своје купце у складној симбиози са једном парфимеријом, ЛАШ сапунеријом, БИО-галеријом и кафићем-салатеријом у којој, бајдвеј, уз један продужени еспресо и тарт са крушком на миру можете сачекати да вам љубазни и у иностранству школовани касаполог и повремени модел Данијел истранжира бубце од срне и дефлорише јоркширску патку. Јер, он је мајстор свог заната.
- Добар дан желим, цењени господине! Како могу да вас услужим на овај леп јулски дан, хехехе?
- Дај ми брзо пола киле алпске, журим на пос'о...
- Угх, алпске...А да нећете, овај, којим случајем можда да пробате изврсну шпанску мортаделу од делфина? Са тартуфима је, јутрос нам је стигла из...
- Са шта, бре??
- Са тартуфима. Ма, прсте да полижете, верујте ми!
- Е, момак, дедер ти мени одрежи ту алпску и то у комаду, а што се лизања тиче - то у своја чет'ри зида мо'ш да практикујеш до миле воље. Мене се остави, шчуо?!?!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.